Akteri Globalnog obrazovanja u Republici Srbiji – Intervju sa Centrom Sever-Jug

21.07.2020. - Velimir.M

Centar Sever-Jug (puno ime „Evropski centar za globalnu međuzavisnost i solidarnost“) je organizacija stvorena 1989. godine Parcijalnim sporazumom Saveta Evrope sa misijom da širi vrednosti ljudskih prava, demokratije i vladavine prava. Fun Park vam donosi intervju sa Migelom Silvom, njihovim programskim menadžerom za Globalno obrazovanje, jednim od ključnih programa koje sprovode.

Ovim intervjuom ujedno i započinjemo serijal intervjua sa akterima Globalnog obrazovanja u Republici Srbiji. Iako Centar Sever-Jug ne operiše direktno u RS već na nivou čitave Mreže globalnog obrazovanja, smatramo da je neophodno prikazati i njihovu perspektivu, s obzirom na svojstvenu ulogu kreatora programa.

1. Da li biste mogli da se predstavite i da nam kažete nešto o svojoj ulozi u Centru Sever-Jug?

 

Vrlo me motiviše ova razmena sa Centrom za omladinski rad i mladim čitaocima i aktivistima – zbog toga što smatram da su međukulturalna i međugeneracijska vršnjačka edukacija dve obrazovne osnove, učestvujem u ovom intervjuu s velikim entuzijazmom.

Ono što me je navelo da prihvatim poziciju programskog menadžera za Globalno obrazovanje, i da postanem deo entuzijastičnog tima Centra Sever-Jug Saveta Evrope, jeste ubeđenje da je svaki proces učenja, a pogotovo proces ličnog rasta, osnovan na komplementarnosti: komplementarnosti znanja, osetljivosti ili percepcija – bez različitih hijerarhija između njih. Kao ljudsko biće i kao građanin, u svojim svakodnevnim aktivnostima vođen sam principom poštovanja prema drugima i prema Majci Zemlji.

Upravo s ovim uverenjem rado sarađujem sa edukatorima/kama, s ciljem profesionalnog razvoja edukatora/ka. Učenje je svakodnevni proces jer moramo da razumemo i da se prilagodimo razvijajućoj stvarnosti. Naše sposobnosti su u trajnom procesu razvitka. Ovo je najuzbudljivija dimenzija života, kada učimo kroz posmatranje i kroz obostranu pomoć. Da sumiram, rast u harmoniji sa prirodom i drugima – to je ono što danas nazivamo održivim stilovima života.

2. Šta to Centar Sever-Jug zapravo radi po pitanju Globalnog obrazovanja?

 

Centar Sever-Jug, kroz svoj program Globalnog obrazovanja, doprinosi razvoju obrazovnog koncepta čiji principi pomažu formalnim i neformalnim edukatorima/kama, kao i učenicima, da razumeju i da se bave globalnim izazovima i savremenim problemima, ističući povezanost između lokalnih i globalnih problema – nešto što u našem žargonu nazivamo „glokalnim“ pristupom. Konkretno, Centar Sever-Jug nudi pedagošku podršku edukatorima/kama kroz onlajn i rezidencijalne trening kurseve, promoviše vršnjačku edukaciju kroz umrežavanje i takođe razvija zagovaranje za Globalno obrazovanje preko preporuka za kreatore politika i praktičare.

3. Da li se svrha Globalnog obrazovanja promenila otkako je 1997. napisana Povelja globalnog obrazovanja?

Rekao bih da Globalno obrazovanje održava trajan dijalog i stanje pripravnosti/svesnosti, između građana i njihovih kulturalnih, ekonomskih, političkih, etičkih i ekoloških realnosti – ono razvija građansku svest o njihovoj ulozi i odgovornosti u izgradnji poštenih društava i doprinosu održivog sistema, kako na lokalnom, tako i na globalnom nivou. Rekavši to, smatram da je svrha Globalnog obrazovanja trajna i večna.

4. Da li je globalna COVID-19 pandemija na bilo koji način uticala na vaše planove za budućnost?

 

COVID-19 je uticao na rad Centra Sever-Jug u smislu da smo mi kao tim morali da preformulišemo deo naših aktivnosti kako bismo mogli da se prilagodimo novim sanitarnim merama – najveći izazovi su bili rezidencijalni treninzi i sastanci koji bi trebalo uživo da se održe. Morali smo da pretvorimo regionalne seminare u virtualne sastanke eksperata, a i dalje radimo na pružanju alternative za rezidencijalne treninge jer se pedagoški doprinosi, koje donose sastanci uživo u međukulturalnoj sredini sa vršnjačkom edukacijom, teško mogu zameniti virtualnim formatom.

5. Da li postoje slični primeri globalnih izazova kao što je pandemija COVID-19 i, ukoliko postoje, šta bismo mogli od njih naučiti?

 

COVID-19 pandemija je jedinstvena situacija – a ipak je pokazala kako sve države i narodi mogu u kratkom roku biti izloženi i pogođeni zajedničkim izazovom ili opasnošću. Takođe je pokazala stanje fragilnosti u mnogim državama (uključujući mnoge tzv. bogate države) koje su zanemarile ulaganje u podrobne zdravstvene i obrazovne sisteme. Pokazala je i nivo međuzavisnosti koji smo dostigli i koliko je bitno imati celokupnu viziju kada se analizira problem, kao i da samo kroz jedinstvo i usklađenu akciju možemo uspostaviti trajna rešenja, za dobrobit svih.

6. Da li biste mogli da se osvrnete na napredak zagovaranja i implementacije Globalnog obrazovanja u Republici Srbiji?

Zagovaranje i praksa Globalnog obrazovanja u Republici Srbiji se oslanjaju na uspešnu saradnju između Ministarstva omladine i sporta, organizacija civilnog društva i udruženja mladih i za mlade – i to najviše kroz integraciju kompetencija i/ili referenci vezanih za Globalno obrazovanje, koje se nalaze u Nacionalnoj strategiji za mlade za period od 2015. do 2025. godine. Sve veća saradnja između Ministarstva omladine i sporta i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja samo može da konsoliduje ovaj proces.

Tačno je da se uspešna implementacija inovativnih obrazovnih politika i pedagogija oslanja na čvrstom, koordiniranom i kontinuiranom multistejkholder pristupu [pristupom sa više zainteresovanih strana], okupljajući kreatore politika, praktičare i organizacije civilnog društva – kreatori politika moraju da razumeju potrebe praktičara i praktičari mogu da upućuju ili doprinose razvoju javnih politika.

7. Šta vidite kao najveće izazove u daljoj implementaciji Globalnog obrazovanja u Republici Srbiji i šta bismo mogli da unapredimo?

 

Najveći izazov u daljoj implementaciji Globalnog obrazovanja u Republici Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, bio bi diskontinuitet koordiniranog multistejkholder pristupa. Neprestani dijalog i konsultacija između kreatora politika, praktičara i organizacija civilnog društva su fundamentalne za sve delove.

8. Danas postoje obrazovni alati poput Fun Park aplikacije koji su besplatni i široko dostupni bilo kome sa pametnim uređajem i pristupom internetu. Kako se ovo poredi sa nekadašnjim vremenima kada su obrazovni alati bili manje dostupni i ograničeni fizičkim prostorom i da li ovo menja vaš pristup obrazovanju?

 

Ovo je interesantno pitanje koje dotiče komplementarnost između formalnih i neformalnih pedagogija ili alata – dodata vrednost i specifičnost neformalnog obrazovanja je njegov participativni pristup koji je usmeren na učenike, kao i veća fleksibilnost u pogledu pedagoških poboljšanja i dopunjavanja.

Alati poput Fun Parka služe kao primer kako alati neformalnog obrazovanja mogu odlično dopunjavati tradicionalne obrazovne alate: njegova konceptualizacija je bazirana na participativnom pristupu koji uključuje ciljnu grupu/primaoca alata; njegov sadržaj i format su fleksibilni i promenljivi, s obzirom na promenljive potrebe ciljne grupe kao i/ili temama, u saglasnosti sa redovnim povratnim informacijama korisnika; samim tim što je prilagodljivo pametnim uređajima i dostupno na internetu omogućava dosezanje šire javnosti i praktikovanje u bilo kom trenutku ili u bilo kojoj okolnosti, pojedinačno, u grupi ili u zajednici, proširujući time njegov pedagoški uticaj.

 

Fun Park aplikacija je dizajnirana u skladu sa principima Globalnog obrazovanja. Više o Globalnom obrazovanju možete pronaći na sledećim linkovima:

 

Program Globalnog obrazovanja

Smernice za globalno obrazovanje

Mreža globalnog obrazovanja

Nedelja globalnog obrazovanja